Пређи на садржај

Роберт II од Фландрије

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Фландријски
Роберт Фландријски
Лични подаци
Датум рођењаоко 1065.
Датум смрти5. октобар 1111.(1111-10-05) (45/46 год.)
Место смртиМо, Француска
Породица
СупружникClementia of Burgundy
ПотомствоБалдуин VII Фландријски
РодитељиРоберт I Фландријски
Гертруда од Саксоније
ДинастијаФландријска династија
ПретходникРоберт I Фландријски
НаследникБалдуин VII Фландријски

Роберт II Фландријски (фр. Robert II de Flandres; око10655. октобар 1111) био је гроф Фландрије и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког рата.

Још давне 1086. године његов је отац Роберт I као ходочасник путовао у Јерусалим и тамо се задржао све до 1093. године помажући византијском цару Алексију I Комнину у његовим сукобима са Турцима по Малој Азији и Анадолији. По повратку је управо он био так који је Византији послао као помоћ пет стотина витезова. Његов син му је био веома сличан и у сваком погледу сложена личност која је држала до породичног имена и личне части. Као добар клинијак, прихватио је све идеје крсташког рата, а осим тога хтео је да попут свога оца посети Јерусалим и тиме сачува породичну традицију.

Први крсташки рат

[уреди | уреди извор]
Пут у Свету земљу (означено жутом бојом)

У крсташки рат Роберт од Фландрије је кренуо као један од вођа крсташа из северне Француске, заједно са Робертом Нормандијским и Стефаном од Блоа. Учествовао је у свим важнијим биткама рата (Никеја, Дорилеја, Антиохија), а један је од крсташких вођа који су учествовали у ослобађању Јерусалима 1099. године. Учествовао је као командант централног крила и у бици код Ашкалона која се завршила победом крсташа.

Након ослобађања Јерусалима, Роберт Фландријски се заједно са Робертом Нормандијским вратио у Европу. За њима је пошла огромна већина крсташа (према речима Алберта од Екса око 20.000 људи), тако да је у светој земљи са Готфридом Бујонским остало само око три стотине витеза. У Европи је своје имање нашао у великом хаосу.

Многобројни ратници који су се вратили из Свете земље изазивали су у Европи велико интересовање са својим причама и реликвијама које су доносили. Сви су их гледали, не само као хероје, већ више као нека наднаравна бића. Петар Пустињак је са собом донео мноштво реликвија. Роберт од Фландрије, касније назван „ћутљиви“ није се много хвалисао иако је учествовао у свим борбама, од Никеје па до Јерусалима. Није имао свога хроничара тако да је на неки начин његов удео у Првом крсташком рату остао заборављен.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Арнулф II Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
8. Балдуин IV Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Розала од Италије
 
 
 
 
 
 
 
4. Балдуин V Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Frederick of Luxembourg, Count of Moezelgouw
 
 
 
 
 
 
 
9. Ogive of Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ermentrude, Countess of Gleiberg
 
 
 
 
 
 
 
2. Роберт I Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Иго Капет
 
 
 
 
 
 
 
10. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Аделаида Аквитанска
 
 
 
 
 
 
 
5. Адела од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вилијам I, гроф Провансе
 
 
 
 
 
 
 
11. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Adelaide of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
1. Роберт II Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Херман Билунг, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
12. Бернард I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Oda
 
 
 
 
 
 
 
6. Бернард II, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Heinrich I, Count of Stade
 
 
 
 
 
 
 
13. Hildegard of Stade
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Hildegard of Reinhausen
 
 
 
 
 
 
 
3. Гертруда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Berthold of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
14. Хајнрих од Швајнфурта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Eiliswintha of Walbeck
 
 
 
 
 
 
 
7. Eilika of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Heribert von der Wetterau
 
 
 
 
 
 
 
15. Gerberga of Hammerstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Irmintrudis von Avalgau
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]